Између тренутка наплате премије осигурања и евентуалне надокнаде претрпљене штете осигуранику стоји читав спектар софистицираних пословних операција, које обједињене чине инвестициону активност, другу најбитнију делатност осигуравајућих компанија.
Средства прикупљена од осигураника компаније групишу у фондове и њиховим пласманом активно учествују на домаћим и међународним финансијским тржиштима, чиме се додатно излажу широкој лепези финансијских ризика. Позитивни ефекти ових деловања у виду инвестиционих прихода представљају допринос зарађивачкој моћи компаније, али имају за циљ и обезбеђење подршке несметаном обављању процеса осигурања и задовољења принципа заштите интереса осигураника. Захваљујући сложености метода инвестирања и обиму инвестираних средстава, осигуравајуће компаније се третирају као институционални инвеститори и дају значајан допринос развоју како самог финансијског тржишта, тако и целокупне финансијске инфраструктуре једне земље. Инвестициони потенцијал осигуравача и одабрана политика улагања се операционализују кроз портфолио пласмана.
Монографија „Инвестициона активност у осигурању“ намењена је студентима мастер академских студија, али и свим теоретичарима и практичарима који се баве проблемима структурирања извора и пласмана средстава осигурања. У шест повезаних делова представљени су извори средстава за инвестирање у осигуравајућим компанијама, начела и циљеви инвестирања средстава техничких резерви, концепти ризика финансијских институција и ризика у финансијском пословању, као и третман ризика у осигурању, на које се настављају питања управљања финансијским ризицима које активира инвестициона активност. Након приказа практичног приступа креирању инвестиционог портфолија, у финалном делу је инвестициона активност осигуравача у Србији анализирана са више нивоа посматрања.