Sveska 3 Volumen 21 Godište 2019 naučnog časopisa Ekonomski horizonti sadrži osam priloga - četiri izvorna i dva pregledna članka, Predmetni indeks članaka i Pregled autora i naslova svih priloga publikovanih u Časopisu u 2019.

Istovremeno, ukazujemo na podatak da je, u Sveskama 1, 2 i 3 Volumen 21 Godište 2019, publikovano sedam naučnih članaka autora iz inostranstva (Nigerija, Vijetnam, Turska, Bosna i Hercegovina), što je 38,89% od ukupnog broja naučnih članaka objavljenih u Časopisu u 2019.

Na osnovu istraživanja skupa aktivnosti banaka u Republici Srbiji, u periodu 2010-2016, kojima se nastoji da se, na legalan način, minimizira iznos poreske obaveze na ostvareni dobitak, koautori Violeta Todorović, Jasmina Bogićević i Stefan Vržina su utvrdili da je, usled korišćenja poreskih podsticaja koje daje država, efektivna stopa poreza na dobitak u bankama znatno ispod statutarne stope. Koautori  su zaključili, na osnovu sprovedenog empirijskog istraživanja, da ni povećanje statutarne poreske stope, sa 10% na 15%, nije uticalo kako na poresku obavezu, tako ni na finansijsku strukturu banaka. Istovremeno, utvrđeno je da ne postoji jaka korelacija između efektivne poreske stope i profitabilnosti banaka. Stavovi do kojih su koautori došli na osnovu sprovedenog istraživanja, nesporno je, mogu biti od koristi poreskim organima prilikom odlučivanja o načinu oporezivanja bankarskog sektora u Republici Srbiji.

Uzajamni odnos hipoteze o moralnom hazardu i Plana osiguranja depozita u bankarskom setoru u Nigeriji, predmet je istraživanja koje sprovodi Ebiaghan Orits Frank. Studijom je utvrđena značajna pozitivna veza između indikatora kvaliteta sredstava nigerijskih banaka i fonda za osiguranje depozita. Shodno tome, preporučuje se Vladi da, u cilju ublažavanja neplaniranih rizika koji bi mogli da ugroze stabilnost finansijskog sistema, ojača svoje bankarske regulatorne sisteme. U cilju održivosti poverenja štediša, koji treba da imaju sigurnost za svoje štedne uloge, jedna od mera države jeste i osiguranje depozita. Na taj način se podržava i bankarski sektor, jer problemi u ovom segmentu finansijskog sistema mogu da dovedu do deformacija na finansijskom tržištu, što se negativno odražava i na realni sektor, a samim tim i na ekonomski rast i razvoj.

Model tačke rentabilnosti, kao tradicionalni instrument za utvrđivanje ciljne proizvodnje, prihoda i troškova za ostvarivanje nulte dobiti, autor Danijela Martinović testira na uzorku od 100 proizvodnih preduzeća u Bosni i Hercegovini, sa ciljem da pokaže prednosti i ograničenja tradicionalnog (linearnog) i savremenog (nelinearnog) modela rentabilnosti. Autor ukazuje da je, u poslovnom okruženju koje karakterišu nesigirnost i rizik, potrebno da se model tačke rentabilnosti modifikuje i prilagodi savremenim uslovima poslovanja. Primereno je koristiti moderne modele koji uključuju i pretpostavke koje se odnose na promenu ključnih varijabli u modelu, što rezultira potrebom za dizajniranjem nelinearnih, dinamičkih i stohastičkih modela, koji na najbolji način predstavljaju dinamične uslove savremenog poslovanja.

U nastojanju da se utvrde korelacije između dimenzija ličnosti i dimenzija zadovoljstva komunikacijom zaposlenih, koautori Milena Nedeljković Knežević, Maja Milutinov i Slađana Nedeljković istražuju značaj socio-demografskih karakteristika i dimenzija ličnosti zaposlenih za njihovo zadovoljstvo komunikacijom. Na osnovu istraživanja sprovedenog na uzorku od 119 zaposlenih lica, koautori konstatuju da, izuzev polne strukture ispitanika, sve ostale ispitivane socio-demografske karakteristike imaju uticaj na pojedine dimenzije zadovoljstva komunikacijom. Rezultati istraživanja pokazuju da je nesumnjiv uticaj određenih dimenzija ličnosti na pojedine dimenzije zadovoljstva komunikacijom, na šta se odražava i specifičnost radnog mesta. U tom smislu, preporuka je da menadžment, prilikom selekcije kandidata i formiranja timova, vodi računa o usklađenosti dimenzija ličnosti sa specifičnostima radnog mesta.

Shodno potrebi da se razvija nova teorija i novi model vrednovanja aktive, autor Miljan Leković razmatra koncepte bihevioralnih ekonomista koji su, nasuprot teoriji standardnih finansija, razvili teoriju bihejvioralnih finansija, bihejvioralnu portfolio teoriju i bihejvioralni model vrednovanja aktive. Uporednom analizom sa teorijama i modelima standardnih finansija, prikazuju se ključne karakteristike bihejvioralne portfolio teorije i bihejvioralnog modela vrednovanja aktive, na osnovu čega se zaključuje da bihejvioralna portfolio teorija i bihejvioralni model vrednovanja aktive, inkorporiranjem psiholoških faktora, dopunjuju učenje standardnih finansija i približavaju finansijsku teoriju stvarnosti. Saznanja iz oblasti bihejvioralnih finansija mogu biti od koristi investitorima, portfolio menadžerima i ostalim tržišnim akterima.

Respektujući značaj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), kao faktora uspešnosti organizacije i funkcionisanja ekonomije u celini i njegovih ekonomskih subjekata, koautori Aleksandra Zečević, Jelena Radović Stojanović i Aleksandar Čudan istražuju primenu IKT u preduzećima u zemljama članicama Evropske Unije, u periodu 2017-2018. Na osnovu komparativne analize zemalja Evropske Unije, konstatovano je  da se one među sobom značajno razlikuju po svojim karakteristikama - demografskim, geografskim, ekonomskim, prostornim, kulturno-istorijskim, tehničko-tehnološkim. Istraživanjem je pokazano da razlike koje postoje među zemljama članicama EU, koje se odražavaju na sve aspekte ekonomskog i društvenog života, imaju uticaja i na dostignuti nivo usvajanja i primene informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzećima zemalja članica, a posebno je izražen uticaj regionalnog položaja, geografskih karakteristika, veličine zemlje, i dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti.

U ime Uredništva Časopisa i u svoje ime zahvaljujem se, pre svega, autorima priloga koji su objavljeni u ovoj Svesci Časopisa. Istovremeno, posebnu zahvalnost dugujemo recenzentima koji su, svojim konstruktivnim i kritičkim komentarima i sugestijama autorima podnetih priloga, doprineli podizanju nivoa kvaliteta publikovanih članaka.

Sveska 3 Godište 2019 sadrži sveobuhvatan Predmetni indeks naučnih članaka publikovanih u Časopisu, u 2019, kao i Pregled autora i naslova svih priloga objavljenih u Ekonomskim horizontima, u 2019.